.

.

Археолошки локалитети

 

ГРАДИНА НА ЈЕЛИЦИ

Градина се налази на планини Јелици, у Драгачеву, 8 километара југозападно од Чачка. Овај доминантан и из даљине уочљив вис Јелице, висине 846 метара, у праисторијском, рановизантијском и средњовековном периоду, био је настањен и служио људима као сталнио пребивалиште и склониште. Градина на Јелици као археолошко налазиште први пут се помиње у описима Јанка Шафарика, пионира српске археологије, из 1865. године. Након ових истраживања долазило је до повремених случајних налаза на овом локалитету који су углавном разнесени, и данас се не налазе у Чачку. На жалост, највеће разарање локалитет је доживео 50-их година 20. века, када је узиман камен за насипање пута Чачак - Горачићи. Тада је разбијен и однет за увек један број камених плоча са натписима, на којима се можда налазило и име овог старог утврђеног града, које за нас још увек тајна. Данас се део покретних налаза са овог локлаитета налази у сталној поставци Народног музеја у Чачку. Од средине осамдесетих година 20. века ископавањима на овом локалитету руководи Др Михаило Милинковић са Филозофског факултета у Београду, и она су још у току. Потребно је рећи да је до сада истражен само мањи део локалитета који је законом заштићен споменик културе.
banner07
Према досадашњим налазима, до првог насељавања данашње Градине дошло је око 7. века пре нове ере. нађени су и налази из времена римског царства, оквирно из 3. века нове ере. До сада најважнији хоризонт откривен на Градини припада времену рановизантијског царства са тежиштем у 6. веку нове ере. За време владавине цара Јустинијана (527-565), у целом царству обнављани су стари и подизани нови градови, као одбрана од напада варвара (Германа, Авара и Словена). У тим сеобама дошли су и наши преци на ове просторе. Ископавањима на Градини утврђени су трагови пожара, што упућује да је у овим сеобама настрадало и насеље на Градини. Пронађена је и једна стрелица коју су користили Авари. У свом не превише дугом трајању, за сада град непознатог имена на Јелици, био је важан центар овог дела Србије. Унутар својих бедема обухватио је простор од око неколико хектара, али се налазиште протеже и на околне падине, на којима су стајале цркве окружене гробљима. Унутар града налазиле су се, по досадашњим сазнањима, две цркве, од којих је једна била на самом врху. Она се некада могла видети из велике даљине. У доњем граду налазила се црква са зиданом крстионицом, у којој су сачувани остаци фресака из 6. века, данас изложени у Народном музеју у Чачку. Поред фресака откривен је и један број скулпторски обрађеног камена. Поред цркве на врху откривена је и зграда резиденцијалног карактера. Ту су пронаћени фигурални камени украсни предмети, капители и делови стубова. Археолошки налази говоре и о присуству занатлија и радионица. Амфоре медитеранског порекла доказ су разгранатих трговачких веза и потребе за упражњавањем средоземног начина живота, везаног за употребу вина, маслиновопг уља и деликатесних намирница. То је и сведочанство стандарда живота боље стојећих житеља Градине, вероватно управних чиновника и црквене хијерархије, али и официра као и трговаца. Претпоставља се да је Градина била епископско средиште. Испред бедема сачувани су остаци још три цркве, уз одређени број гробница. Постоји и један број налаза везаних за Германе што говори о симбиози Римљана и Германа који су вероватно били у војној служби. Градина на Јелици била је окружена низом других, углавном мањих утврда у Остри, Лиси, Вичи и Вучковици. Према досадашњим истраживањима Градини је припадала улога централног места овог региона, са управном, војном, црквеном, занатском и трговачком улогом. Крајем 6. или почетком 7. века, Градина је вероватно страдала у силовитом пожару, изазваном варварским продором. Био је то крај последњих трагова античке цивилизације на овим просторима. Након неколико векова наши су преци користили Градину, вероватно као брањено упориште или прибежиште. Налази грнчарије из 10. и 11. века доказују ову тврдњу. Археолошка ископавања на Градини још увек трају, што ће употпунити и проширити наша знања о овом значајном локалитету који има велики историјски и културни значај за читаво подручје па и Србију у целини. Материјал са презентације Народног Музеја Чачак


 

ГРАДИНА НА ЋАВИ

Градина на лишкој Ћави је рановизантијско утврђење на брду Ћава у селу Лис које је удаљено на око 5 километара од Гуче. Локалите на Ћави мештани називају „Град“. Састоји се од горњег и доњег града.

Укупна површина града је око четири хектара. Сачувани су бедеми висине и до два метра и остаци две куле. Сматра се да је утврђење имало војну и цивилну функцију. На локалитету су пронађени делови керамике из петог века, а пронађени материјали датирају из шестог и почетка седмог века. Тај период потврђује нађен златник цара Јустинијана искован у Цариграду између 524. и 565. године.