.

.

Културно-историјски споменици

 

ЛАПИДАРИЈУМ У ГУЧИ

На самој заравни, поред потока, готово у самом дворишту Основне школе у Гучи, недалеко од својеврсне галеријеLapidarijum-2 скулптура у слободном простору Богосава Живковића и његових ученика, необичан је музеј. Музеј надгробника и крајпуташа, дела самоуких клесара, по којима је Драгачево надалеко познато.

У три собице - неколико десетина гробних каменова, међу којима су и они који се увршћују у најлепше примерке "плаве народне пластике". Пренесени су овде 1984. године - да би били и сачувани, али и презентовани на начин примерен савременој науци.

Неки од тих споменика настали су после треће деценије XИX века. Остали касније. Одликују се занимљивим и речитим епитафима, али и декоративношћу. На њима су ликови ратник и ратара, ђака и девојака, трубача и жетелаца.

При подизању собрашице, које наткриљују експонате овог у Србији јединственог и непоновљивог музеја коришћени су традиционални природни грађевински материјали: камен, дрво, ћерамида. У три објекта презентована су 33 споменика, тематски разврстана у десетак скупина, међу којимасу и оне које сведоче живот и смрт војника, младих, занатлије, жене, угледни људи.

 


 

СПОМЕН-МУЗЕЈ ГОРАЧИЋКЕ БУНЕ У ГОРАЧИЋИМА

Горачићка буна представља најжалоснији пример међустраначких борби за власт у Србији. „Крвави Горачић“, какоmuzej bune су радикалски прваци звали овај немили догађај, збио се 20.02.1893. године пред зградом суднице Горачићке општине.

На изборима одржаним 1892. године побеђују либерали и напредњаци. У већини драгачевских општина, међутим побеђују радикали. У општини Горачићи побеђују, такође радикали, што је и очекивано с обзиром на слободарски дух овог народа који није прихватио неспособну и корумпирану власт либерала. Либерали силом, уценама, претњама и злостављањем радикала, преузимају власт у радикалским општинама. У Горачићима, међутим, радикали не желе да предају власт. Када је војска кренула на Горачиће тога 20.02.1893. године, народ се у великом броју окупља пред зградом своје општине и брани своју легитимно изабрану самоуправу. Војска пуца у народ, где гине осамнаест недужних сељака из Горачића, Губереваца и Живице и још око тридесет њих бива теже или лакше рањено. Тако либерали отимају од радикала легалну и вољом народа изабрану локалну самоуправу. Овај догађај, међутим није учврстио власт либерала већ је само допринео њеном бржем паду.

Године 1904. откривен је Споменик жртвама Горачићке буне на коме су исписана имена погинулих. Из говора који је одржан том приликом издвајамо:

„Путниче! Иди широм Србије
и реци свакоме брату Србину,
да смо ми свих осамнаест,
овде изгинули бранећи наша и
њихова грађанска права.“

Обележавајући 75-огодишњицу овог немилог догађаја, отворен је Музеј Горачићке буне у згради која је те 1893. године била судница општине Горачићке и пред којом су пале недужне жртве. Зграда је адаптирана 1993. године, поводом обележавања 100-годишњице догађаја, а том приликом је такође и промењена музејска поставка.

 


 

КУЋА ТАДИЋА У ДОЊЕМ ДУБЦУ

У Доњем Дупцу на брду Орлујаку, у сеоској кући раније Спасоја, сада Тихомира Тадића, постоји јединственkucatadicaа уметничка галерија фресака, чији је аутор Бранко Шотра, академски сликар. За време боравка у Доњем Дупцу, од почетка новембра 1942. до краја јануара 1943. године, где се скривао као борац Копаоничког партизанског одреда, са скромним сликарским материјалом (јаја, млеко, чађ), украсио је фрескама зидове куће. Фреске представљају мотиве из сеоског живота. Фреске су обновљене 1975. године, а кућа је стављена под заштиту као споменик културе, јер су фреске од уметничке вредности и историјског значаја.

 


 

СПОМЕНИЦИ УЧЕСНИЦИМА ОСЛОБОДИЛАЧКИХ РАТОВА

Спомен - бисте

  • Бисте народних хероја у Гучи: Богдана Капелана, Чеда Васовића, Душана Јечменића, Брансилава Обрадовића Џамба, Рада Прелића, у Лучанима Милана Благојевића и у Котражи Иве Лоле Рибара.
  • Бисте напредних личности Светислава Недовића и Милојка Ћирјаковића у Гучи
  • Биста шпанског борца Миленка Марковића у Лучанима
  • Бисте првобораца Душана Плазинића у Горачићима, Драгана Алемпијевића и Драгана Јоковића у Лучанима, Витомира Вуловића у Марковици и Душана Радоњића у Турици.
  • Биста Рајке Боројевић у Дому драгачевских жена у Доњем Дубцу

Спомен - плоче

  • У Овчарско - кабларској клисури поводом победе у првом светском рату
  • У манастиру Ваведење, на цркви у Котражи и на цркви у Гучи палим ратницима у ратовима од 1912. до 1918. године
  • У горачићкој цркви палим жртвама у Горачићкој буни
  • У Ртима посвећена народном хероју Браниславу Обрадовићу
  • На Јелици код Карауле поводом победе драгачевских партизана над Немцима 16. септембра 1941. године
  • На згради конфекције "Слога" у Гучи поводом победе над четницима
  • У Губеревцима, Живици, Марковици, Ртарима, Дљину и Расовцу палим борцима НОР и жртвама фашистичког терора

Спомен - чесме

  • У Лучанима "Пантелића вода" палим ратницима у првом светском рату
  • У Вичи палим ратницима од 1912. до 1918. годинеи палим борцима НОР
  • У Горачићима и Милатовићима палим борцима у првом и другом светском рату
  • У Ртима, Котражи, Горњој и Доњој Краварици, Грабу, Тијању, Турици, Горњем Дупцу и Зеокама палим борцима и жртвама фашистичког терора

Спомен - куће

  • Кућа са спомен - плочом у селу Гучи (Бугарчићи) поводом саветовања комуниста Драгачева иформирања Драгачевске чете 1941. године
  • Кућа са спомен - плочом Видосава Ћебића у Дучаловићима поводом рада прве радио станице у првој половини јула 1941. године
  • Кућа са спомен - плочом Велимира Пантелића у Дучаловићима поводом формирања ћелије КП 18. октобра 1940. године

Остала спомен - обележја

  • "Драгачевски батаљон" на зиду Дома културе у Гучи (сликовита композиција урађена техником графита)
  • Пећина Кађеница у Дљину на Овчару (спомен - костурница спаљених у збегу за време Турака)
  • За културу у општини су значајне и старе куће као споменици народног градитељства
  • у Драгачеву (кућа Михаиловића у Вичи, кућа Достанића у Турици).